Уређење трга Кнеза Михаила у Г. Милановцу

Већ више од пола века трг Кнеза Михаила у Горњем Милановцу стоји као ледина. Овај пројекат је наш поклон граду, а начинили смо га са жељом да граду и тргу помогнемо да заједно живе.

Било је неколико покушаја да се овом простору да смисао и да му се удахне душа, али ни један није уродио плодом. Разлози за такав исход су разни, али их пре свега треба тражити у необузданој и непотребној мегаломанији која је била преовлађујући начин размишљања одговорних за овај простор или људи који су били задужени за одређивање потреба града.

Циљ овог пројекта није само да разреши простор трга, већ и да укаже на неке друге, смисленије начине размишљања у стварању градског простора, као заједничке имовине и потребе свих грађана.

Пошли смо од закључка да граду нису потребни садржаји које не може да изгради у догледно време, или да их, након градње, издржава, као и од чињенице да је много боље град уређивати поступно, малим корацима, него чекати неколико десетина година да се нешто направи.

Такође, сматрали смо да у овај простор треба сместити садржај који ће моћи да се користи на више начина. Желели смо да, након што је деценијама представљао брану испред старог суда, овај простор постане веза између трга и ове зграде, тако што ћемо у њега коначно увести људе који ће моћи да туда шетају, седе, разговарају, трче, играју се или, једноставно, буду.

Било је неминовно да решење буде такво да се уклопи у окружење како примењеним материјалима, тако и висином и обликом. Сматрамо да је важно да решење буде такво да изгледа као да је одувек ту, али да бољитак који уноси у простор буде одмах приметан.

Као основна градива предвиђени су гранитна коцка (које је од старог слоја Карађорђеве улице остало у изобиљу) и жути камен пешчар, какав је коришћен за соклу Старог суда. Са доње стране позорнице је осмишљена ограда од кованог гвожђа, како би се позорница обезбедила (јер је очекивано да ће се на њој играти деца), али смо морали да водимо рачуна о томе да ограда не буде превише упадљива и да буде довољно прозирна, како би се кроз њу што је могуће боље сагледавала зграда Старог суда. Због безбедности, одржавања и упадљивости отпале су све савремене ограде од стакла, пластике или инокса.

Споменике нисмо уклањали, осим споменика оснивању града који смо преместили на међу позорнице и тротоара. Овиме је споменик са места на коме је био прилично неугледан, постао једна од најважнијих тачака решења.

Споменици војводи Милану и кнезу Александру нису дирани, мада решење омогућава и њихово измештање, које је наговештавано у више наврата. У том случају би уместо споменика била посађена два велика дрвета. Ми ипак сматрамо да је боље да та два споменика остану где јесу, ако ништа друго, а оно због трошкова њиховог премештања.

Због свега изложеног смо на трг увели пешачке стазе и клупе, а као основу додатног садржаја поставили смо отворену позорницу са гледалиштем за 202 седећа места. Захваљујући повољном нагибу земљишта, позорница се може користити и према гледалишту (за представе, мање концерте и сл.) или према улици, када су посматрачи бројни (митинзи, велики концерти итд.).

Позорница поштује стогу симетрију трга и зграде која чини његово залеђе.

Стаза која води од позорнице ка улазу у зграду окружног начелства оивичена је колонадом малих стубова, на чијим се врховима налазе рефлектори уперени у небо. То је ноћни знак за градско средиште, видљив из свих делова града, са свих прилазних путева.

аутор решења: Ранко Томић, диа
сарадник: Радмила Деспинић-Томић, диа